TUŽBENI PREDLOG KAO FAKULTATIVNI ELEMENT TUŽBE

Sud nije vezan predlogom tužioca kako treba da glasi odluka o njegovom zahtevu jer presudom odlučuje o tužbenom zahtevu a ne o tužbenom predlogu.

Iz obrazloženja:

"Najzad, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno smatrao da je tužbeni predlog obavezni element tužbe. Naime, uprkos tome što gotovo u svim slučajevima tužilac predlaže kako treba da glasi odluka suda o njegovom zahtevu (a taj element tužbe se i u teoriji i u praksi naziva tužbenim predlogom), prema odredbama člana 100. i člana 187. ZPP tužbeni predlog nije obavezni element tužbe. Štaviše zakonodavac i ne spominje tužbeni predlog kada propisuje obavezne i fakultativne elemente tužbe. I pored toga tužilac ima pravo da predoči suprotnoj strani i sudu svoje mišljenje o tome kako treba da glasi izreka presude tj. odluka suda o njegovom zahtevu. Ali sud nema obavezu da se po svaku cenu drži tužbenog predloga. Ovo se posebno odnosi na formu tužbenog predloga koju često čine suvišne i nepotrebne činjenične konstatacije iako se pravna zaštita odnosi na subjektivno pravo tužioca. S druge strane, sadržina tužbenog predloga može da koristi sudu da na osnovu nje sazna šta je zahtev tužioca. Ovo naročito u situaciji kada u referatu tužbe nije naveden zahtev tužioca. Čitanjem tužbenog predloga sud dolazi do saznanja o predmetu odlučivanja i izrekom presude odlučuje o suštinskom zahtevu tužioca, a ne o njegovom formalnom predlogu. Stoga ovaj sud skreće pažnju prvostepenom sudu da je u konkretnom slučaju zahtev tužioca sadržan u tužbenom predlogu, ali da forma tog predloga nije obavezujuća i da se nje sud neće strogo držati kada bude odlučivao o zahtevu tužioca. Dakle, kada ponovo bude odlučivao o zahtevu tužioca, prvostepeni sud se neće doslovce držati tužbenog predloga (tj. predloženog petituma presude); u suprotnom izreka presude bi bila opterećena nepotrebnim formalizmom, koji bi je činio nejasnom i nerazumljivom."