NEOSTVARIVANJE REZULTATA RADA KAO RAZLOG ZA OTKAZ UGOVORA O RADU

Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako i posle datih instrukcija i ostavljenog roka da poboljša rezultate rada, nastavi da obavlja posao na nezadovoljavajući način.

Iz obrazloženja:

"Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog počev od 10.04.1991. godine, obavljajući poslove blagajnika šljunkare sve do 24.09.2009. godine kada mu je tuženi na osnovu člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu otkazao ugovor o radu, zbog neostvarivanja rezultata rada, odnosno zbog nemanja potrebnog znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, i isplaćena mu je nadoknada u iznosu od 193.552,00 dinara. U rešenju o prestanku radnog odnosa paušalno je obrazložen razlog prestanka radnog odnosa bez navođenja konkretnih razloga i činjenica. Istog dana tužiocu je isplaćena nadoknada, i uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i sporazum koji je zaključio sa tuženim. Sva tri dokumenta potpisao je 24.09.2009. godine, osim upozorenja na kome je po nalogu direktora stavio datum 21.09.2009. godine. U upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu navedeno je da tužilac nije pokazao rezultate rada na poslovima na kojima je raspoređen, da je na osnovu praćenja izvršenja poslova zaposlenog od strane neposrednih rukovodilaca utvrđeno da tužilac nije u mogućnosti da izvršava postavljene zadatke i ne pokazuje očekivanu zainteresovanost za rad u cilju efikasnog izvršavanja poslova, da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i ostavljen mu je rok od pet dana da dostavi izjašnjenje o navodima iz upozorenja. Navedeno upozorenje dostavljeno je sindikatu 25.09.2009. godine. Sporazumom od 24.09.2009. godine konstatovano je da je tužiocu prestao radni odnos zbog neostvarivanja rezultata rada, da je tužilac upoznat sa navodima iz upozorenja i da je slobodnom voljom bez prinude, pretnje i prisile potvrdio da je saglasan sa navodima iz upozorenja i da se odriče prava na žalbu na rešenje o prestanku radnog odnosa kao i da prihvata da mu se isplati pripadajuća novčana naknada u iznosu od 214.364,00 dinara. Tačkom 6. navedenog sporazuma konstatovano je da sporazum predstavlja isključivo sporazum o utvrđivanju datuma prestanka radnog odnosa i prava na novčanu naknadu a ne sporazum o prestanku radnog odnosa jer isti prestaje zaposlenom otkazom ugovora o radu. Posebna komisija koja bi vršila procenu posebnih znanja i veština zaposlenih nije bila formirana kod tuženog.