Apsolutno ništav ugovor i restitucija

Restitucija nije dopuštena kada zakupac do okončanja spora za utvrđenje ništavosti ugovora o zakupu postane vlasnik predmeta zakupa.

Iz obrazloženja:

"Nižestepenim presudama, a po tužbi opštine kao osnivača prvotuženog, utvrđeno je prema tuženima da je ništav ugovor o zakupu zaključen 22. oktobra 1998. godine, između pravnog prethodnika prvotuženog javnog preduzeća i drugotuženog preduzeća, te je obavezan drugotuženi da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet ugovora o zakupu i ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Utvrđeno činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuženog javnog preduzeća i drugotuženo preduzeće zaključili ugovor o zakupu 22. oktobra 1998. godine na određeno vreme u trajanju od četiri godine, počev od 1. oktobra 1998. godine do 31. decembra 2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zaključen je suprotno članu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, budući da prilikom njegovog zaključenja nije dobijena saglasnost od Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, a nisu ispoštovane ni odredbe člana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviđena obaveza nadležnog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima će se to sprečiti. Pa kako je ugovor zaključen suprotno odredbi člana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je ništav, a zakonska posledica ništavosti ugovora jeste da je svaka strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotuženo preduzeće u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću.