ODRICANJE OD ZASTARELOSTI

Odricanje od zastarelosti, pismenim priznanjem zastarele obaveze predstavlja raspolaganje imovinom zbog čega je punomoćniku potrebno posebno ovlašćenje.

Iz obrazloženja:

"Odredba člana 366. ZOO propisuje da se pismeno priznanje zastarele obaveze smatra kao odricanje od zastarelosti. Posledice odricanja su da neutuživa prirodna obligacija postaje utuživa obaveza i posle priznanja iznova počinje teći zastarevanje te obaveze. Međutim, valjano priznanje zastarele obaveze u smislu navedene zakonske odredbe može dati samo zakonski zastupnik tuženog, njegov ovlašćeni punomoćnik, kao i punomoćnik po zaposlenju. S obzirom da pismeno priznanje zastarele obaveze predstavlja pravnu radnju kojom se u suštini vrši raspolaganje imovinom tuženog, za njeno preduzimanje važe pravila obligacionog prava po kome punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje (član 91. stav 4. ZOO). M.Đ., diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, zaposlena kod tuženog na poslovima pravnog zastupnika, koja je potpisala sporni podnesak od 12.11.2004. godine, prema punomoćju koje se nalazi u spisima, imala je ovlašćenje da tuženog zastupa u ovoj parnici i preduzima sve radnje u ime i za račun tuženog, bez posebnog ovlašćenja za priznanje zastarele obaveze datog od strane generalnog direktora tuženog kao zakonskog zastupnika. Međutim, to posebno ovlašćenje za preduzimanje takvih i sličnih pravnih radnji kojima se vrši raspolaganje imovine tuženog, može imati i po zaposlenju kod tuženog kao pravni zastupnik, ukoliko je to predviđeno opštim aktom tuženog. Bez utvrđenja ove činjenice na može se osnovano zaključiti da je lice koje je tuženog zastupalo u ovoj parnici bilo i ovlašćeno lice za preduzimanje ove pravne (a ne parnične) radnje, posebno u situaciji kada navedeni podnesak i izjava punomoćnika na tom podnesku nije bila overena pečatom tuženog.