NIŠTAVOST UGOVORA

Ništav je ugovor o prodaji nepokretnosti koji zaključi centar za socijalni rad kao staralac lica lišenog poslovne sposobnosti, u kome cena nije određena niti odrediva.

Iz obrazloženja:

"Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem Opštinskog suda u V. R.br. .... dana 19.4.1985. godine potpuno lišen poslovne sposobnosti a za stalnog staraoca postavljena mu je majka koja je ovu dužnost vršila sve do svoje smrti 12.8.1998. godine. Za njenog života tužilac je 1993. godine smešten u Zavod za zbrinjavanje odraslih lica gde se i danas nalazi. Po smrti majke rešenjem Centra za socijalni rad od 8.9.1998. godine stavljen je pod neposredno starateljstvo tog centra a troškovi njegovog smeštaja pokrivani su delom iz porodične penzije koju je ostvarivao iza smrti majke, a drugim delom iz zakupnine od izdavanja u zakup dvosobnog stana koji je nasledio od majke. Tužena J.M. je radnik Centra. Ona je tužiočev stan koristila kao zakupac a zatim se 1.2.2002. godine obratila Centru kao poslodavcu i neposrednom staraocu tužioca da joj se odobri zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju sa tužiocem kojim bi se obavezala da tužioca doživotno izdržava a da joj se u naknadu prenese u svojinu navedeni stan. Stručni tim Centra dao je pozitivno mišljenje za zaključenje takvog ugovora smatrajući da bi ugovor bio u tužiočevom interesu. Na osnovu tog mišljenja u tužiočevo ime Centar je kao njegov staralac sa tuženom zaključio sporni ugovor o kupoprodaji stana. Ugovorom je predviđeno da se stan odmah prenosi u svojinu tužene kao kupca, a visina kupoprodajne cene nije ugovorena kao ni način ni vreme njene isplate jer su stranke postigle sporazum da tužena kao naknadu za stan plaća do kraja tužiočevog života razliku za njegov smeštaj u domu između ekonomske cene i njegovih ličnih primanja i da mu po standardima ustanove u kojoj je smešten dva puta godišnje obezbeđuje ličnu garderobu i obuću a po smrti ga sahrani po mesnim običajima. Centar za socijalni rad je dao pismenu saglasnost na ovako zaključeni ugovor dva meseca kasnije, odnosno 11.4.2002. godine. Neposredno pred pokretanje parnice za utvrđenje ništavosti ugovora na osnovu jednostrane izjave tužene konstituisano je pravo doživotnog plodouživanja u korist tužioca na stanu koji je bio predmet kupoprodaje.