OBLIGACIONO PRAVO - Naknada štete usled neosnovanog lišenja slobode - Čl. 200. ZOO i čl. 584. ZKP

U slučaju amnestije tužilac nije bio neosnovano lišen slobode niti neosnovano osuđen, odnosno nema osnova za odgovornost tužene države za naknadu štete.

Iz obrazloženja:

"Dana 05.03.2013 tužilac je Osnovnom sudu u Kikindi kao prvostepenom sudu, po osnovu Zakona o amnestiji iz 2012. godine podneo zahtev za donošenje rešenja o primeni amnestije, kako bi na osnovu čl. 1. st. 1. Zakona o amnestiji bio oslobođen od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, s obzirom na to da tužilac u vreme donošenja tog Zakona nalazio na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Ćuprija, te se na osnovu te činjenice nalazio u domenu primene Zakona o amnestiji. Pravnosnažnim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu od 31.05.2013. godine, usvojena je žalba tužioca kao osnovana, te je primenjena amnestija, a osuđeni, u ovom slučaju tužilac, oslobođen je od izvršenja kazne zatvora u trajanju od 3 meseca. Drugim stavom navedenog rešenja naloženo je da se osuđeni Aleksandar otpusti odmah sa izdržavanja kazne zatvora po navedenoj presudi Opštinskog suda u Novom Kneževcu od 13.10.2009. godine. Kako je tužilac sa izdržavanja kazne zatvora otpušten dana 31.05.2013. godine, umesto dana 13.03.2013. godine to je na izdržavanju kazne neosnovano proveo sedamdeset i osam dana, i to u periodu od 13.03.2013 do 31.05.2013. godine. Usled neosnovanog lišenja slobode tužilac je pretrpeo štetu, te traži da mu tužena RS istu nadoknadi.