VISINA SUPRUŽANSKOG IZDRŽAVANJA

Za visinu supružanskog izdržavanja princip ujednačavanja životnog standarda poverioca i dužnika nije rukovodni princip, kao što je to slučaj sa izdržavanjem deteta.

Iz obrazloženje:

"U pogledu žalbenog osporavanja visine izdržavanja za period nakon 30.04.2011. godine, odnosno počev od 01.05.2011. godine, prema oceni ovog suda, dosuđeni iznos od 20.000,00 dinara mesečno, odmeren je u skladu sa svim okolnostima konkretnog slučaja, kao i onima koje su se promenile nakon navedenog datuma, a koje se na strani tužilje D. manifestuju time da je ona postala lice bez imovine budući da joj je tuženi isplatio iznos od 9.620 evra na ime 1/3 njenog tekovinskog udela u porodičnoj kući u Lj., koji iznos je ona uložila u rešavanje stambenog pitanja, učestvujući u kupovini stana na sinovljevo ime, čime je i sebi obezbedila prostor za stanovanje, pošto se iz porodične kuće u Lj. iselila, nakon čega je do kupovine stana živela sa decom kao podstanar. U suprot tvrdnjama tuženog, tužilja nije bila dužna iskoristiti u svrhu sopstvenog izdržavanja novac dobijen po osnovu podele bračne tekovine budući da on po svojoj prirodi i svrsi nije izdržavanju namenjen, a tužilja ga je utrošila potpuno racionalno, u svrhu rešavanja stambenog pitanja. Sud je imao u vidu i okolnosti do kojih je došlo na strani tuženog, odnosno činjenicu da je od 30.04.2011. godine dao otkaz na poslu u Š. i vratio se u S., gde sada, po sopstvenom izboru, živi kao lice bez redovnih primanja bez obzira na to što je stekao uslov za ostvarenje prava na penziju, koju, prema sopstvenom nahođenju, ne želi da ostvari pre dostizanja više starosne granice da bi mu i primanja bila viša. Međutim, to je rezultat izbora samog tuženog, pa se ceni što on propušta da ostvari prihode koji bi mu po redovnom toku stvari pripadali, i teret koje odluke ne može da prevali na tužilju kao osobu koju ima obavezu da izdržava u skladu sa čl. 151. st. 1. Porodičnog zakona. Tuženi je sa promenom mesta stanovanja, imajući u vidu troškove koje je imao u Š. i činjenicu da sada živi u svojoj kući u Lj., ujedno smanjio svoje životne troškove, dok su troškovi koje snosi na ime doplate za razliku u smeštaju majke u starački dom postojali i ranije, pri čemu pravilno prvostepni sud nije prihvatio tvrdnje tuženog da njegova rođena sestra nema srestava da učestvuje u izdržavanju majke, budući da iste nije dokazao u smislu regulative čl. 223. ZPP.