PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA - Predmet DIMOVIĆ protiv SRBIJE  (predstavka broj 24463/11)

___________________________________________________________________

Sentenca

(izvod iz presude)

"Podnosioci predstavke su tvrdili da nisu imali pravično suđenje, jer nisu dobili priliku da ispituju S. K, nakon što je njegova izjava prihvaćena kao dokaz za vreme ponovnog suđenja. Oni su dalje tvrdili da je njihova osuda bila zasnovana isključivo na izjavi S. K, naglasivši da izjava nije bila data pred sudom i da je opozvana u kasnijim fazama krivičnog postupka ... Sud prvo primećuje da je S. K. preminuo pre ponovnog suđenja. Međutim, S. K. je bio dostupan ispitivanju sve vreme postupka u okviru prvog suđenja. Domaći sud je, prema tome, imao dovoljno mogućnosti da prikaže izjavu koju je on dao 26. januara 2006. godine kao dokaz, da je to želeo da učini, što bi odbrani pružilo priliku da je lično ospori. Međutim, tužilaštvo nije od suda tražilo ni da ovu izjavu prizna kao dokaz, niti je to sud učinio na sopstvenu inicijativu za vreme prvog suđenja. Zbog toga ova izjava nije priznata kao dokaz do ponovnog suđenja, kada je S. K. već bio preminuo i odbrana nije mogla da ga unakrsno ispita ... Sud zaključuje da je nemogućnost odbrane da razmatra sporni dokaz ličnim suočavanjem svedoka, kako se zahteva članom 6. st. 1. i 3(d) Konvencije, uglavnom bila rezultat nedostatka marljivosti na strani domaćih sudova. Iz tih razloga, Sud utvrđuje da ne postoji dobar razlog za nepriznavanjem izjave S. K. kao dokaza do vremena nakon njegove smrti ... U proceni sveopšte pravičnosti suđenja, Sud konstatuje da se osuda podnosilaca predstavke odlučujuće zasnivala na neproverenom dokazu i da su postojali nedovoljni uravnotežujući faktori za naknadu poteškoća pod kojima je odbrana radila. Sud, takođe, daje značajnu težinu činjenici da je odsustvo marljivosti na strani domaćih organa bilo primarni razlog za prihvatanje izjave S. K. kao dokaza tek nakon njegove smrti i, shodno tome, nemogućnosti odbrane da da ga unakrsno ispita na pretresu. On, prema tome, nalazi da je došlo do povrede člana 6. st. 1. i 3 (d) Konvencije."